Ukoliko nekome nije jasno zašto se moramo sećati Petog
oktobra, neka se seti razloga zbog kojih se on desio. Ukoliko se ne seti, neka
isključi TV, jer ti razlozi su istrešeni iz džaka u kom su bili vezani i ponovo
su rasuti po plodnoj zemlji. Sada pričaš sebi u bradu: "Ček, što nismo
jače držali konopac?"
Kada se osnivao Otpor, ja sam bila osnovac. Moje društvo i
ja smo, fascinirani pojavom nekakvih crnih plakata s belom pesnicom, tražili
ekipu koja ih je pravila. U mom gradu su se stacionirali u strogom centru, i svakoga
dana posle škole mi bismo odlazili tamo i uzimali pištaljke, bedževe i plakate
koje su ti ljudi rado delili. Prostorija u kojoj su sedeli je bila mala i slabo
osvetljena, a oni mladi. Slušali su rokenrol. Mi smo kasnije kačili te bedževe,
sedali na bicikle i duvali u pištaljke prolazeći pored sedišta one stranke s
cvetom u kosi. Znate ono kada osećate promenu u vazduhu mnogo pre nego što se
dogodila? Valjda je to zato što su tada svi bili spremni za nju - roditelji,
starija braća, penzioneri. Vidite, revolucija se može dogoditi samo kada je
većina potpuno očajna, umorna od preživljavanja u stalno istim okolnostima.
Nezadovoljstvo je preraslo svaki razumni okvir. Ljudi su osećali da su sve
solucije istrošene. Nešto slično se dogodilo u Rusiji kada su komunisti došli,
ali i na Bliskom istoku, na Kubi, u Francuskoj ili onda kada je Amerika
prosipala čaj. Međutim, ne biraju se vođe revolucije uvek zbog ideala kao u
Grčkoj i Rusiji, ili pragmatično kao u Iranu. Nekada se biraju upravo iz očaja.
Kad si iznemogao, kada su te izdali naslednici onih Nesvrstanih, prihvatićeš to
da zastavu nosi Koštunica, koji je ništa manje nacionalno ostrašćen od
Miloševića a samo za nijansu ispod onog drugog Vojislava. Prihvatićeš to da
onaj bager vozi alkoholisani privatnik i totalitarni vođa jednog privincijskog
grada, koji će ubrzo potom deliti jaja da se gađa DS na gradskom trgu. Takođe,
prihvatićeš to da na mitinzima sviraju "Bože Pravde" iako si ateista,
ili da marširaš na skupštinu uz huligane. To je sve manje važno.
Sa druge strane, "mi deca sa stanice..." nismo
imali pojma ko je ko. Znala sam da su i pre bili opozicija i da su vodili neki
DEPOS, neko "Zajedno", a sada neki DOS. Od jedne sveske napravila sam
album u koji sam lepila isečke iz novina, hronološki, od početka kampanje pa
nadalje. Na početku par zastava, letaka i jedna pesnica na naslovnoj... a od
novembra kao da sam lepila neke stare priče. Nakon par godina, više nije bilo
šta da se lepi. Usporavali su kola, gnječili kočnicu dok ista nisu počela da
idu u rikverc. Želela sam da spalim tu svesku, ali neka je. Listaću je pred
svake izbore, jer sada glasam i ja.
Istina je da sada imamo više para. Mogu da kupim Converse
umesto pijačnih starki. Nisu nam zatvorene granice i ne ratujemo, pa mogu u
Grčku i u Rovinj na more. Hej, pa zar to treba da nam bude parametar? Ono -
nisi na ulici ili u rovu, ćuti tu, znaš da može i gore...? Posle se pitam zašto
me gledaju bledo kada kažem da bi trebalo da se ugledamo na Skandinavce. Kažu
"Halo, ovo je Srbija, šta bi ti?" Pa pobogu, ne sede ti ljudi na ćupu
sa zlatom i nemaju svu mudrost sveta. Samo shvataju ono: "No guts - no
glory" na pravi način. Nije "imati petlju" ono kada pucaš na
komšiju. Neko sa IQ 50 može da okine i ubije. Neko sa 90+ bi trebalo da ume da
se rukuje s komšijom i zamoli ga da izguraju kola iz jaruge. Zašto onda mi ne
umemo? Da li nam večito treba vođa? Šta ste očekivali? Da će šestog oktobra
neko od ovih da pretvara vodu u vino? Nemojmo se zavaravati. U koga ste
razočarani? Mislim da bi prst trebalo da upirete u sebe. Mislili ste da
revolucija traje par sati? WRONG. Revolucija mora da traje ceo život. Svačiji
život. Zapravo, mora biti milion malih revolucija. Zašto mnoštvo naučnika neće
da ima nikakve veze s rušenjem sistema? Znali su da su neke stvari trajne i da
na njima treba raditi, a da je vlast vrlo promenljiva. Pa, da li je rušenje
monarhije Rusima donelo prosperitet? To što je neko loš, ne znači da će sledeći
da bude mesija. Promena vlasti bi - sem što daje novu šansu nekima da zgrnu
narodne pare - trebalo da znači novu šansu za tebe, da upotrebiš tu sledeću
ekipu, ti si je izglasao i ona bi trebalo da služi tebi. Sad, ako ti čekaš da
te oni pomiluju po glavi i pruže kesu zlatnika, zaboravi. Videli ste kako su se
usrali oni na vlasti Petog oktobra? Zar ti to ništa nije pokazalo? Zar nije
trebalo da upotrebiš tu snagu i podsetiš svakog narednog na nju? Oni naredni su
rekli: "Ma, narod je pošao za nama i smatra nas delom ekipe, neće oni
nas". Bili su u pravu. To što je Tadić bio kao neki ortak s basketa, ne znači
da nije varao da bi ubacio u koš. Ti se posle ljuti, ali sam si kriv - dao si
mu loptu i nisi pokrivao teren.
Onda si se umorio od basketa. Seo si na klupu, a oni koji ne
znaju ni da driblaju su sišli na parket, spustili obruč do poda i počeli da pogađaju
danonoćno. Ti si se malo razbudio, pa rekao: "Hej, ali tako se ne
igra...!" Međutim, noge te sada isuviše bole da bi se vratio do koša.
Izmoren si, izigran i poražen. Zašto? Zato što si mislio da ćeš - ako si jednog
oktobarskog dana bio zvezda na terenu - lovorike nositi zauvek. "Osvajanje
slobode" se ne zove uzalud tako: ona nikada nije u potpunosti osvojena.
Nešto slično kao kada osvajaš pravu ženu. Ukoliko počneš da je zaboravljaš i
uzmeš je zdravo za gotovo, i ona će zaboraviti tebe.
